Savjetnik za Njemacku

Savjetnik za Njemacku

N:n.n.

Puno je nasih iz bivse nam, drage ili mrske Juge, koji mastaju o tome da nadju bolji zivot u Njemackoj ili nekoj drugoj EU destinaciji. No, od zelja do ostvarenja snova treba proci odredjeni period i proces. Razlicita su iskustva koja pojedini prodju na tom putu – a mogli bi ih svrstati u cetiri kategorije:

1. Oni koji su sposobni da se sami snadju, nauce jezik i nadju posao i smjestaj. Bojim se da je takvih manje od 10 %.

2. Oni koji imaju nekog svoga clana obitelji, rodbinu, simpatiju ili pouzdanog prijatelja pa im budu dragocjena pomoc da se kod njih smjeste, dok se ne snadju ili im pomognu u pronalasku posla i slicno. Mozda njih 20 %.

3. Oni koji krenu bez znanja jezika (velika vecina), nemaju nikog svog bliznjeg, nemaju posao ili dobiju neka sumnjiva obecanja – te prodju trnovit put dok sami ne stanu na vlastite noge. Sigurno preko 50 %.

4. Oni (10 – 20 %) koji zaglave, radi a ne plate im, te ostane bez novca i zavrsie na ulici ili se moradnu vratiti kuci. Neki zaglave i u dugovima, novcanim kaznama ili robiji. A ima ih bogme koji se vrate i u mrtvackom sanduku.

Moje iskustvo je iz ove trece grupe – kao vjerujem i vecine nasih ljudi.

Dvije osobe su mi obecale pomoci u pronalasku posla ali od toga nije bilo nista, samo sam potrosio oko 2300 eura. Za moju utjehu nisam jedini – mnogi slicno dozive. Radio sam i nisu mi platili oko 1300 eura – i to ce vam bolno iskustvo reci mozda svaki drugi nas gastarbajter. Pobrao sam i neke kazne (svojom krivicom) oko 800 eura. AOK mi je htio na grbacu natovariti dug oko 4 000 eura. Mogao sam ni kriv ni duzan zavrsit u zatvoru. Par puta sam se mogao potuci. Mnogi su me razocarali. Sve u svemu, bilo je zaista teskih trenutaka.

Ali, hvala Bogu, bilo je i dobrih ljudi koji su mi pomogli. Bez njih bi sigurno bilo puno puno teze. Imam izmedju ostalih jednog prijatelja koji je ovdje vec dugo, perfekt govori njemacki i posten je i obrazovan covjek.

On mi je jako puno pomogao kad god je negdje zapelo i trebalo je dobro poznavanje njemackog. To su bile situacije kad tuc-muc njemacki nije od velike pomoci i bolje volim nekoga platit da mi kvalitetno pomogne nego improvizirati pa me to posle puno skuplje kosta. Ja mu kao prijatelju dam nesto za njegovo izgubljeno vrijeme, nije to koliko bi trebalo biti, ali eto, obojica smo zadovoljni nasom suradnjom.

Ja kad sam kretao u Njemacku bio sam spreman primjerice dati covjeku 1000 € da mi kvalitetno pomogne ali nazalost nije tako ispalo, naletio sam na krive osobe. I sad bih svakom preporucio ako se sam ne osjeca dovoljno sposoban – bolje je imati nekog koga ces platiti i na koga mozes sigurno racunati. Jer puno njih obeca pa kad ga trebas onda kaze da nema vremena ili umjesto da ti pomogne on zabrlja. Tisucu eura nije nikakav novac, vratit ce vam se desetostruko kao i meni svaki tako ulozeni euro.

Problem je sto vecina nasih ljudi na putu u bolju buducnost ocekuju sve besplatno a ne gledaju to kao ulaganje u svoju buducnost. Takvi kad zglave, onda ih ne treba puno ni zaliti. Evo bas sam veceras cuo pricu za jednog decka kojeg znam iz vidjenja. Kad popije dva piva vec ne zna sto prica pa je tao navodno neke ljude provociro i prebili su ga i kicmu mu skoro slomili. Zaglavio je i u dugovima pa mu racuni samo stizu a on se vratio za Hrvatsku, misleci valjda da ce to izbjeci. Nema kod Svabe mrdanja, sve se vraca, – sve se placa. Cuvajte se!

Schreibe einen Kommentar

Deine E-Mail-Adresse wird nicht veröffentlicht. Erforderliche Felder sind mit * markiert.